Finansije i Osiguranje - Srbija

Uz menice moguć duži rok plaćanja

Od 1. aprila, rokovi plaćanja duži od propisanih 45 odnosno 60 dana, moći će da se ugovaraju samo uz bankarske garancije ili avalirane menice.

Kako je rečeno na petoj sednici Odbora Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije (PKS), početak primene Zakona o rokovima plaćanja od 1. aprila ove godine, donosi određene nedoumice.

Naime, Zakonom je kod komercijalnih transakcija između privrednih subjekata predviđen rok plaćanja od 60 dana, a između privrednih subjekata i korisnika budžetskih sredstava od 45 dana. Iako su ova ograničenja doneta upravo na zahtev privrednika, da bi se uveo red na tržište i smanjila nelikvidnost, sada se uočava problem koji će doneti prelazni period, u kome će dospeti na naplatu potraživanja iz prethodnih perioda istovremeno kao i iz transakcija po novim propisima, što će, rekli su privrednici, male privredne subjekte odvesti u blokadu. Toga je svesno i Ministarstvo finansija kao predlagač, pa je formiralo radnu grupu za praćenje efekata ovog zakona, u kojoj je i predstavnik PKS.
 
Nina Samardžić, pomoćnica ministra finansija i privrede, koja je zajedno sa Katarinom Obradović Jovanović, državnim sekretarom u istom ministarstvu, učestvovala u radu pete sednice Odbora Udruženja za trgovinu PKS, podsetila je na postojanje pravilnika, kojima se ta problematika reguliše.

Pravilnicima su predviđene dve mogućnosti odstupanja od predviđenih rokova plaćanja. Prvi je kod kreditnih poslova do 90 dana, gde je predviđena obaveza plaćanja polovine iznosa na polovini ugovorenog roka, a druga mogućnost je ostvarivanje slobode ugovorenog roka uz obezbeđivanje bankarske garancije ili avalirane menice. Ugovori sa dužim rokom, a bez polaganja menice biće ništavni, a ugovori iz decembra prošle i do 31. marta ove godine mogu da se usklade tako što se aneksira rok plaćanja, rekla je Samardžić.
 
Članovi Odbora su ocenili da su upravo avalirane menice najbolji instrument obezbeđenja, ali banke još nemaju softver za avalirane menice, pa minstarstvo, kao predlagač zakona, treba da se pozabavi i tim pitanjem.
 
Zvonko Šubaša iz Grupacije veledrogerija, koja radi u okviru Udruženja za trgovinu PKS, ukazao je na problem koji veledrogerijama prave članovi 16 i 4 ovog zakona, kojima se predviđa da veledrogerije od bolnica naplaćuju sa rokom od 150 dana, a domaćim proizvodjačima lekova dužne su da plate u roku od 60 dana. Tako se stvara situacija u kojoj veledrogerije treba da kreditiraju domaći zdravstveni sistem na 90 dana. S druge strane, za nabavke od  stranih proizvodjača lekova taj rok se ne propisuje, a oni su voljni da prihvate rokove i od 210 pa i 240 dana. Tako će se veledrogerije opredeljivati za kupovinu od stranih proizvođača, čime će biti ugroženi domaći proizvođači, a lekovi na tržištu će biti skuplji.

Veledrogerije traže, rekao je Šubaša, da se izjednači rok plaćanja domaćim proizvođačima sa rokom u kome zdravstveni fond plaća veledrogerijama. Odlučeno je da se ovaj zahtev uputi Ministarstvu finansija i privrede.
 
Predsednik Odbora Udruženja za trgovinu PKS Radoslav Veselinović, vlasnik Galeb grupe, ukazao je i na problem privrednih subjekata koji snabdevaju javna preduzeća, jer je potrebno da ta preduzeća i budžetski korisnici izmire svoje prethodne obveze, koje su generator krize.
 
Kako se navodi u saopštenju PKS, grupacija apoteka najmlađa je od 14 grupacija Udruženja za trgovinu PKS, okuplja 37 menadžera 200 apoteka sa 470 maloprodajnih objekata i oko 1.500 zaposlenih. Problem apoteka je što se one dele na samostalne, koje su registrovane u APR, i zdravstvene ustanove, registrovane u Trgovinskom sudu.

Predstavnici Grupacije su zatražili da apoteke iz oba statusa mogu da imaju pristup subvencionisanim kreditima za likvidnost. Razmatrane su i druge odredbe Uredbe o uslovima za subvencionisanje kamata za kredite za održavanje likvidnosti i finansiranje obrtnih sredstava u 2013. godini. Članovi Odbora Udruženja za trgovinu doneli su i druge odluke iz svoje nadležnosti.